J… vam mater! Stoko jedna! Prodera se vozač Gras-a

Piše: Alma Sarajlić

Volim Stari grad, jest da je brdovit, ali volim šetati malim, tihim, uskim ulicama i pogledom tražiti stare kuće, kojih je medju nama rečeno sve manje. Lijep, sunčan zimski dan i odlučih malo prohodati po Vratniku. Kontam za kombi, a nisam sigurna ni gdje je polazna stanica. Vidim iznad tramvajske stanice razvukla se linija strpljivih putnika, te u tom momentu dodje i neki kombi. Izlaze putnici, nema ni table, gdje će ovaj kombi, a ni na stajalištu ništa ne piše. Odoh ipak, u masu putnika i mislim ide na brdo, svejedno gdje. Kombi smota prema putnicima koji sad već u grupi zatalasaše se. Kombi direktno na tu grupu, masa me ponese i ja samo vidim vrtoglavo brzo približavanje šoferšajbe. Zatečena, kao opčinjena gledam približavanje tog stakla i mozak i tijelo dva dijela nepovezana, a noge ukopane. Neke dobre ruke me povukoše nazad. Hvala im. Dreljim u točkove kombija i povlačenje nogu od istih. Par metara se još masa talasala i onda stade i putnici i kombi.Stiješnjena putnicima, vidim otvoriše se vrata, vozač ustade, izbaci svoj ( nisam sigurna je li pivski ili ne), stomak, impresivan je po veličini, podiže pantalone i prodera se : “J…m vam mater. Stoko jedna. Stoko, ne znate se ni ponašati, drugi put ću se zabiti u vas da se naučite”. Masa me unese,

Jedna žena odbrusi vozaču, ostali šute, valjda misli j… ti samo, ali vozi. Ja i dalje ništa ne kontam, već mi ona šoferšajba i dalje pred očima, a i u mislima. Vidim vozi prema Vratniku i samo Boga molim da hairli izadjem. Uspjela sam, a kombi nastavi za Faletiće.

Kasnije nešto kontam, baš je lijepo biti šofer, sve svoje frustracije odmah istreseš, ne čekaš, ne kontrolišeš se, imaš moć i vlast. Eh, da sam muško baš bih bila nenasilan i nasilan za neke ovakve tipove.

Ostavite komentar