Piše : Tarik Kapetanović @ka5an

Konačno je zasjalo sunce. Nakon gladnih mjeseci u kojim ugostiteljstvo i ugostitelji tapkaju u mraku, u Sarajevu betonski trotoari poprimaju odlike malenih baštica sa načičkanim stolovima i stolicama. Sve je zakrčeno i svuda se piju kafe.

Brzi Italijani smislili su razne vrste espresso kafa, onako s nogu, bez korištenja hale u lokalnom kafiću. Kod nas to pravilo ne postoji. Espresso se pije po istilahu. Mi imamo svoje varijante brze ali i polagane kafe. Da se kojim slučajem broje ispijene kafe, Sarajevo bi ušlo u Ginisovu knjigu rekorda.

Ja sam razmišljao šta da kupim u obližnjem marketu, kad paf, iskrenu mi se malo noga i ja se kao malo dijete nađoh na pločicama u položaju čučnja.

Svi su se zgledali. Ja sam bio senzacija, koja je oplemenila dan kafeđijskim skupovima. Kako toliki čovjek može pasti? Pa šta i odraslima se to dešava? Pogledam prema bašti, svi se smijulje i okreću. Bezbeli je bilo interesantno!

„Pa care, što pade baš tu, mogao si naći i neko drugo mjesto!?“

Pao sam pa šta ?

(Ovaj tekst je dio projekta LIVEINSPIRE. Kliknite, pročitajte, inspirišite se. Za moj tekst možete i glasati klikom na srce.. Hvala!

Ostavite komentar