Baby face milijarder

Warren Bufett je, uz Karlosa Slima iz Meksika, jedina osoba na planeti koja je po bogatstvu na Forbsovoj listi pretekla gazdu Microsofta Bila Gejtsa.

Milijarder skromnog izgleda, rođen je 1930. godine u SAD. U svojoj šestoj godini preprodavao je pakete „Koka kole”, kupljene u bakalnici svog dede za 25 centi, uz profit od pet odsto po paketu.

Bafet je imao petnaest godina kada je sa drugom kupio stari fliper za 25 dolara.Mašinu za igru smjestili su u frizerski salon i za tri mjeseca su imali već tri flipera.
Završio je fakultet i počeo uspešnu karijeru u biznisu. Njegov nepogrješiv njuh za akcije donio mu je nadimak „prorok iz Omahe”. Bafet je već sa 11 godina shvatio kako funkcionišu berza i tržište, pa je kupio akcije jedne energetske firme za 38 dolara, a prodao ih za 40. Prvu firmu je osnovao u rodnoj Oklahomi poslije završenih studija na Univerzitetu Kolumbija i to u spavaćoj sobi.

Milijarder i dalje živi u kući koju je kupio 1958. godine a prvi mobilni telefon ima tek od 2006. godine.

On i njegova pokojna supruga Suzi zakleli su se još kao mladi da će jednoga dana ako budu bogati vratiti sve ponovo društvu. Dve godine posle Suzine smrti, Bafet je ispunio obećanje. Poklonio je 85 odsto svog ogromnog bogatstva u dobrotvorne svrhe i to u fondaciju svog dobrog prijatelja Bila Gejtsa.

Bafet daje novac i drugim fondacijama, kao što je fondacija njegove pokojne supruge koja se bavi porodičnim planiranjem, porodičnim pravom i antinukelarnim aktivnostima, zatim fondaciji koja nosi ime po dvojici sinova koja se bavi očuvanjem prirode, fondaciji njegove ćerke koja daje stipendije za školsko i univerzitetsko obrazovanje siromašnoj deci i, na kraju, fondaciji svog trećeg sina koja se bavi obrazovanjem i ljudskim pravima.

– Moja djeca su fantastična! Nije poenta kljukati novcem nekoga ko već ima sve mogućnosti u životu. Poenta je pokušati rešiti neka goruća pitanja ove planete i ljudi koji nemaju nikakvu finansijsku podlogu – pojašnjava milijarder.

U decenijama rada, Bafet je stvorio čitav konglomerat. Ima udjela u „Koka koli”, „Vels Fargou” i „Amerikan ekspresu”, a pored toga ima i 42 firme koje se bave raznim delatnostima, od prodaje tepiha, nameštaja, softvera, izolacionog materijala, nakita, donjeg veša, ramova za slike, do mliječnih proizvoda ili aparata za kuhinju. Uprkos svojoj veličini, njegova firma „Berkšir Hatavej” ima samo 17 zaposlenih, a centrala se nalazi u Oklahomi.

A sada – željeznica….

Šta sebi da kupi neko ko u „novčaniku” drži milijarde? Pa, američku željeznicu… Taj posao, vrijedan 44 milijarde dolara, najveće je do sada ulaganje Bafetove kompanije. „Berlington nortern” prevozi raznu robu, od uglja do žita i druga je po veličini željeznička kompanija sa više od 50 hiljada kilometara pruga. Analitičari, ipak, kažu da taj posao predstavlja kockanje sa krupnim ulogom na američku ekonomsku budućnost.

– Da biste ocjenili ekonomiju neke zemlje, pogledajte stanje njenih železnica. Ovo ulaganje je važno, jer železnica najbolje pokazuje šta ulazi u zemlju i šta izlazi iz nje. Pre 50 godina tražio sam visoko profitabilne investicije, ali njih sada ne mogu da dostignem, tako da je razumna dobit dovoljna – komentariše Bafet.

Prema prognozama nekih analitičara, godišnji profit grupacije „Berkšir” bi već ove godine trebalo da se vrati rastu, i to za čak 51 procenat u odnosu na 2009. i dostigne oko 7,55 milijardi dolara.

Bafet je štitio svoju imperiju od propadanja američke ekonomije tako što je stvorio rezerve od 44 milijarde dolara u gotovini. Taj novac je 2008. iskoristio za investiranje u banku „Goldman Saks”, kupujući njene akcije za pet milijardi dolara.„Berkšir”je, takođe, investirao i u „Dženeral Ilektrik”, kao i u preuzimanje proizvođača žvakaćih guma„Rigli”.

Ostavite komentar